24. маја 2019. године Министарство просвете, науке и технолошког развоја организовало је Финалну конференцију поводом завршетка јавно-приватног дијалога са кључним представницима привреде, академског, цивилног и владиног сектора, који је покренут у циљу израде Стратегије истраживања и иновација за паметне специјализације. Након низа радионица које су одржане у претходном периоду, на завршној конференцији представљени су закључци на који начин Србија може да креира економију која ће омогућити развој и пласирање врхунских иновативних производа и услуга на глобалном тржишту.
Циљ Стратегије је изградња модерног приступа економском развоју који се базира на знању, захваљујући којем наше друштво и привреда, треба да постану регионално, европски и глобално конкурентни.
„Значај Стратегије је у томе што су по први пут идентификоване приоритетне области у којима наша земља остварује конкурентне предности и у које је потребно инвестирати. Области које представљају нашу шансу на глобалном тржишту су информационо-комуникационе технологије, храна за будућност, креативне индустрије, машине и производни процеси будућности. Управо за наведене области биће опредељена финансијска средства, како би се већом подршком и улагањима, дошло до производа и услуга којима ће Србија конкурисати на јединственом тржишту. Данашња конференција је последња у низу, а процес се састојао од неколико фаза. Прва је била квантитативна анализа потенцијала, затим квалитативна анализа, а данашњим догађајем је завршен процес предузетничког откривања (EDP), кроз јавно приватни дијалог. У целокупном процесу развоја Стратегије паметне специјализације, имали смо велики одзив привреде, научно-истраживачких организација, владиног сектора и цивилног друштва“, изјавио је Виктор Недовић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
На радионицама организованим широм Србије у EDP процесу спроведена је SWOT анализа за сваку приоритетну област, где су идентификоване главне предности и слабости, као и могућности и препреке, а која осликава потенцијал са којим као држава расплажемо и изазове са којима се као друштво суочавамо. У даљем дијалогу учесници су дефинисали приоритете као и заједничке ВИЗИЈЕ за сваку област. У току радионица значајна пажња се посветила утицају које друге тзв. cross-innovation технологије (ИКТ, кључне развојне технологије, енергетска ефикасност, еколошки прихватљива решења) могу имати на јачање приоритетних области.
На основу свих закључака и резултата спроведених анализа, дефинисане су смернице планирања јавних политика (мера), кроз које би држава пружала подршку приоритетима обухваћеним Стратегијом паметне специјализације Републике Србије, а у циљу креирања економије засноване на знању. До сада одржане радионице су биле изузетно добро посећене и учесници су изразили жељу да учествују у овом процесу и након њиховог завршетка, како би својом експертизом и искуством допринели изради што квалитетнијег финалног документа Стратегије паметне специјализације и осигурали њену имплементацију и спровођење.
